Žene u ruralnim područjima igraju ključnu ulogu u ruralnim ekonomijama i razvijenih i zemalja u razvoju. Žene u ruralnim oblastima, čiji opstanak u velikoj meri zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, čine više od četvrtine svetske populacije. U zemljama u razvoju, ruralne žene čine skoro 43% ukupne radne snage u poljoprivredi. One proizvode i prerađuju većinu dostupne hrane, što ima primarnu odgovornost za bezbednost hrane.

Imajući u vidu da 76% ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup produktivnim poljoprivrednim resursima ženama u selu doprinosi smanjenju globalne gladi i siromaštva, čime ruralne žene dobijaju ključ za uspeh nove Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Na ovom osnovu, Međunarodna konferencija „Žene u ruralnim područjima i prekogranična saradnja” održana je 6. marta 2017. godine u Novom Sadu. Više od 120 ljudi prisustvovalo je konferenciji kako bi razgovarali o izazovima, kao i o prilikama za žene u ruralnim oblastima. István Pásztor, predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodina, otvorio je konferenciju govorom o značaju ovog događaja. Objasnio je da je svaka tema sama po sebi važna – ruralna područja, prekogranična saradnja i žene. Ali sve tri teme zajedno su više nego ključne za diskusiju. Pásztor je takođe pozdravio sve eksperte i učesnike na dolasku i poželeo im zanimljiv i produktivan dan.

Sledeći govornik bila je Ann-Sofi Backgren, prva potpredsednica Association of the European Border Regions (AEBR), koja nije mogla da učestvuje lično, ali je poslala video. Ponovo je naglasila značaj ove konferencije i izvinila se zbog svog odsustva, ali je izrazila spremnost da prisustvuje sledećoj sličnoj konferenciji. Backgren je podelila svoja iskustva u ovoj oblasti i istakla važnost učešća ruralnih žena na tri različita nivoa: politika, NVO i pokretanje sopstvenog biznisa. Često ne žele, ali bi trebalo da se aktiviraju, kako bi mogle da promene svoju situaciju i okolnosti. Ana Milenić, menadžerka programa za ljudska prava i rodnu ravnopravnost iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, bila je sledeća. Njeno izlaganje bilo je snažno povezano sa Evropskom unijom i različitim evropskim fondovima za finansiranje projekata. Predstavila je nekoliko mogućnosti za žene, a posebno za žene u ruralnim oblastima, da apliciraju za projekte koji su uglavnom objavljeni i finansirani od strane EU Delegacije. Sanda Šimić, pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, istakla je različite mogućnosti za prekogranične projekte kojima upravlja Kancelarija. Srbija je ukupno podobna za 9 različitih programa. 7 od njih su CBC programi sa susednim zemljama, a dva su na nacionalnom nivou i svi su finansirani putem IPA fonda.

Koordinator Ženske poslaničke mreže Skupštine AP Vojvodine, Maja Sedlarević, završila je ceremoniju otvaranja. Ponovo je naglasila značaj učešća žena u politici. Objasnila je ulogu Ženske poslaničke mreže i rad ove mreže. Sedlarević je takođe dala pregled različitih pozicija koje žene imaju u politici, na primer u parlamentima. Na kraju ove prve sesije, tema konferencije je razjašnjena i svi su bili pripremljeni za sledeća izlaganja pozvanih eksperata.

Druga sesija otvorena je od strane Ane Nikolov, AEBR koordinatorke za Balkan, direktorke CESCI za planiranje i direktorke ICBC Instituta, sa temom „Pozicija žena u ruralnim područjima – Mainstreaming rodne ravnopravnosti u prekograničnom ruralnom razvoju”. Prva govornica bila je Indrani Das Schmid, izvršna direktorka Gesellschaft zur Förderung der grenzüberschreitenden Zusammenarbeit u Švajcarskoj. Ona je učesnicima prikazala nekoliko statistika o ženama u ruralnim područjima Nemačke, Austrije i Švajcarske. Uočeno je da većina žena koje žive u ruralnim oblastima radi samo skraćeno radno vreme jer moraju da brinu o svojoj deci. Dalje, Das Schmid je objasnila da žene u ruralnim područjima imaju nedostatak dodatnih veština, poput kompjuterskih veština, i nije jasno u kojoj meri su sposobne da koriste ove dodatne veštine. U većini slučajeva, žene u ruralnim područjima biraju svoju ulogu domaćice same, jer ne mogu da zamisle drugačiji život i ne znaju za svoje mogućnosti. Zaključila je poređenjem sa situacijom u Srbiji.

U vezi sa tim, Dr Ksenija Crnomarković sa Odeljenja za političke nauke Univerziteta u Jeni, Nemačka, dala je specifičniju sliku situacije žena u ruralnim područjima Srbije. Istakla je da je situacija u ruralnim oblastima Srbije mnogo gora nego što mnogi misle. Naglasila je nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti, a posebno ginekolozima. Skoro trećina žena u ruralnim oblastima Srbije nikada nije bila kod ginekologa. Zato je ova konferencija više nego važna za rešavanje ovih problema i pronalaženje rešenja koja ženama u ruralnim oblastima pružaju šansu za sigurniji i bolji život. Treća govornica bila je Nataša Gligorijević, koja je ne samo direktorka Centra za održivi razvoj u Srbiji, već i AEBR mlada liderka. Kao ko-inicijator konferencije, izrazila je želju za osnivanje odeljenja za žene. U okviru toga, Gligorijević je istakla značaj žena na višim pozicijama na svim političkim nivoima, u NVO, na državnom nivou i u celokupnom demokratskom procesu.

U sledećoj sesiji, tema je bila „Žene u agribiznisu i prekogranična saradnja”, koju je moderirala Nataša Gligorijević. Prva govornica bila je Olivera Popović, potpredsednica Asocijacije poslovnih žena Srbije, koja je govorila o dobrim primerima ženskog preduzetništva i vlasništva u Srbiji. Kao dobar primer koristila je grad Suboticu i projekat „Osnaživanje žena kroz preduzetništvo”. Sledeća je bila Ivana Pajić, ekspertkinja za ruralni razvoj iz Srbije. Ona je iznela probleme u ruralnim oblastima Srbije u vezi sa tradicionalnim zakonima, jer žene odustaju od imovine u korist muškog nasledstva. Rekla je da najveći problemi pogađaju žene koje rade u poljoprivredi, jer nemaju pravo na porodiljsko odsustvo, a najtežu poziciju imaju žene sezonski zaposlene u poljoprivredi. O prekograničnoj saradnji i agribiznisu govorio je Grigoris Chatzikostas, menadžer za inovacije i razvoj biznisa iz BioSense Instituta. Rekao je da su emergentne industrije ključne za primenu naprednih tehnologija u agro-prehrambenom sektoru. Kao primer, predstavio je KATANA, međunarodni projekat BioSense-a. KATANA je projekt zasnovan na klasterima, okupljajući sedam aktivnih partnera iz čitave Evrope (od Skandinavije do Mediterana i Balkana), pokrivajući čitav ekosistem: poljoprivredu, proizvodnju hrane i emergentne industrije. Projekat nije posebno dizajniran za žene, ali daje praktičan primer kako žene mogu učestvovati u biznisu i pokrenuti sopstveni posao. Predstavio je tri stuba koje KATANA pokriva: selektivne i finansijske šeme, podršku uslugama i tehnologiji. U okviru ovih stubova, MSP mogu aplicirati sa svojim idejama za finansijsku pomoć i obuku za unapređenje sopstvenog poslovanja. Time nisu uključene samo firme iz agro-prehrambenog sektora, već i iz emergentne industrije i ICT/naprednog tehnološkog sektora. Poslednja govornica u ovoj sesiji bila je Ana Nikolov, koja je govorila o dobrim iskustvima prekogranične saradnje. Najavila je različite nove ERASMUS projekte i događaj „Sarma Fest”, koji će se održati u septembru. „Ako svi damo malo, za nekoliko godina biće mnogo”, bila je Nikolov zaključna misao na ovu temu. Na kraju konferencije održana je diskusija među ženama iz različitih društvenih grupa. Nekoliko žena je istaklo svoje probleme, na primer, „Udruženje Zlatne Ruke” ima problem nedostatka finansijskih sredstava i obrazovanja.

Nakon konferencije, održana je radna grupa o osnaživanju ruralnih žena. Radnu sesiju uvela je Indrani Das Schmid, inicijator formiranja Task Force for Gender. Task Force će takođe koristiti platformu za prikupljanje mišljenja i iskustava i njihovo deljenje na centralnoj platformi, poput veb-sajta, gde ljudi mogu diskutovati o svojim problemima i tražiti rešenja. U svom govoru, Das Schmid je naglasila da su prepreke stvarne i da žene ne bi trebalo da se plaše da ih iznesu naglas i traže rešenja.

Nakon uvodnog govora, učesnici su govorili o problemima sa kojima se susreću u svakodnevnom životu, u vezi sa ženama u ruralnim oblastima i prekograničnom saradnjom.

Pomenuto je mnogo opštih, ali i ličnih problema. Najveći problem je, kao i u mnogim drugim slučajevima, nedostatak finansijskih sredstava i fondova. Mnoge žene nemaju potrebna znanja kako da dobiju finansiranje ili kako da apliciraju za projekat. U drugim slučajevima, imaju sredstva, ali ne znaju kako da ih koriste. Brzo je postalo jasno da je prvi korak za poboljšanje situacije žena u ruralnim oblastima obuka ljudi i obezbeđivanje pristupa važnim informacijama za sve. Drugi problem je diskriminacija, sa kojom se mnoge žene suočavaju na poslu ili u svakodnevnom životu. Teško je mladoj ženi, koja je visoko obrazovana i ekspert u određenoj oblasti, da pronađe posao u toj oblasti i da bude prihvaćena od strane kolega. Zbog toga je ključno razmisliti o načinima kako ubediti žene da ostanu u regionu i ne sele se u veće gradove.

Ishodi radne grupe bili su:

Uspostavljanje zajedničke platforme u obliku veb-sajta radi unapređenja umrežavanja i olakšavanja pronalaženja partnera i informacija za projekte
Povećanje vidljivosti žena u ruralnim oblastima i jačanje njihovog glasa
Priprema predstojećih sastanaka Task Force for Gender
Dva predviđena projekta koja će se baviti postojećim problemima: „SheStartUp” i „Women in Politics”

Može se reći da je Međunarodna konferencija „Žene u ruralnim područjima i prekogranična saradnja” skrenula pažnju na mnoge prepreke i postavila temelje za buduće projekte koji će se njima baviti.